Čovjek upoznaje Feniksa i pita ga o životnim paradoksima
Gospodaru vatre, koja je najvažnija ljudska osobina? Počeo sam da sumnjam da to nije empatija. “Empatija nikad nije ni bila, mada će u budućnosti to postati. Moć je najvažnija ljudska osobina i biće najvažnija do 2150. god.” Ovako mi svaki put poremeti misli, sa njegovim uvrnutim odgovorima. Kako moć može biti ljudska osobina? Samo malo, ako već nije, šta onda jeste, u koju kategoriju da je svrstam? Materijalno ili duhovno bogastvo? Znanje, kapital ili ugled?
Znanje nije moć, jer je većina ili izgubljena u svom svijetu prioriteta informacijama ili ne zna primjeniti ono što je naučila ili ne zna šta treba da nauči. Pa čak i ako sve ovo uradi, ne uživa sigurnost i poštovanje. Život je prekratak za to, koja je svrha onda? Kapital sigurno nije moć, jer što ga više imam, teže pronalazim povjerenje i sopstveni spokoj. Ugled takođe nije moć, jer ga je lako porušiti.
Na šta je mislio gospodar, kad je rekao moć, pitam se. Konsultujući filozofske knjige, vidim da postoje veoma različita mišljenja. Weber definiše dominaciju ili hegemoniju, koji apsurd. Nietzsche spektakularan kao i uvijek, ali ipak ne želi pokušati da je definiše.
Gospodaru, da li posredstvom moći čovjek brže dođe do vrha piramide sreće? Da li se zapravo sreća nalazi na vrhu? “Ne, upravo obrnuto, posredstvom sreće do napredovanja u moći. Čovjek zapravo ne želi nezasluženu sreću. Slast je osjećaju moći, kao kada ja bljujem vatru i letim, zar ti misliš da je meni cilj da oko mene sve gori?
Bez afekata, nestaju i stanja koja najviše daju osjećaj moći, dakle slast. Zapamti ovo: Čovjek se ne rađa samo kada ga majka donese na svijet, već ga život primorava da sam sebe više puta porodi. Tragajući za svojom “piramidom i njenim vrhom”, zapamti da moraš ubrzano da se mijenjaš i prilagođavaš.”
Gospodaru, zar ne misliš da su ti misli previše ispoljene negativnom energijom? “Ne, misli ne mogu imati svoj pol, pa da budu pozitivne ili negativne. Misli su kakve jesu, svako odstupanje je licemjerje i njegovanje mediokriteta u narodu, koji sa ponosom istupa u javnost promovišući svoje neznanje i sramotu kod one iste osrednje bezumne mase. Ja sam prije svega, realist. Cinično bi bilo da preuveličavam ili preumanjujem svoje stavove, ako mi je misija univerzalno dobro i istina. I zato, oko svojih misli sagradi ogradu, da se ne bi desilo da npr. kič i šund zalutaju u njih.
Nisi odgonetnuo ni odgovor iz prvog dana, a hoćeš da ti objasnim kako funkcioniše naša telepatska veza? Teško… Moju ćeš moć tek spoznati jer ću biti uskoro prisutan u svačijem džepu, a moje će suze liječiti civilizaciju.”
Spomenuo si univerzalno dobro. Da li je tačno ovo: “Dobri su ljudi svi slabi, dobri su jer nisu dovoljno jaki da budu zli?” ***”Gdje si čuo tu glupost, znam da nije proizvod tvojih misli, jer i sam znaš da je to neistina. Ali želiš objašnjenje. Tačno je da nejaki ljudi ne mogu biti zli, jer bi pali na prvoj prepreci, obzirom da žive sa mnogo više rizika i iskušenja. S druge strane, nema većeg zla nego volja za dobrim. Tako odgojena osoba je najomiljenija kod neznalica i takvih, koji se odriču zla, se kloni. Ne možeš im pomoći.”
“U svojoj potrazi za piramidom suprostaviće ti se moral, pa ćeš shvatiti zašto je moć važna. Ona je između ostalog, sposobnost, ići sam za sebe, moći biti drugo. Ovo nemoj shvatati doslovno, ili kao što bi priučenjak rekao “bukvalno”. Primjerice, dama u šahu zaista moćna, ali sva ta njena sposobnost i hitrost je nedovoljna bez pomoći drugih figura, tako da nemoj pomišljati da možeš sve sam. Ipak budi veoma selektivan, drži se podalje od “bukvalizma”. Ljudi su, primjetićeš, kao droga, kao sramota, ne zanima ih ko si dok si živ, a samo smrću postaješ njihov heroj.”
Iz ovoga mi se čini da je veoma trnovit put sa mnogo teških prepreka. Tebi baš zavidim, ti letiš i imaš supermoći. “Naravno da letim, ptica sam. I ti imaš one kojima se ja divim, zar nisi rekao da ti je empatija jača strana? Moje supermoći krijem od svoje rase. U protivnom nikad ne bih mogao da letim sa njima zajedno u jatu.
Vidiš, svako odstupanje od standardizacije, donosi ti nevolje. I zato, u kavezu sa majmunima, ponašaj se kao majmun. Oni će te brzo prihvatiti, čak bi ljudi u zoo vrtu teže primjetili da si čovjek. Napravi sebi masku. Pokrij svoje lice. Upotrijebi svoja sredstva kamuflaže i manipulacije. Snivaj i istražuj zauvijek.”
Zašto baš mene? Imaš li i druge sledbenike koje upućuješ na njihov vrh piramide? “Na tvome vrhu ne znam šta se nalazi, ja sam do svoga došao i sada me nema. Ali ću uskoro ponovo oživjeti iz pepela, istina, sa drugom ulogom i drugom pojavom. Ne živim, ja sam ovdje samo alter ego. Imam dar i želim da u tebi probudim najbolje vibracije i pojačam tvoje vrline.
Tvoja hrabrost, koja dolazi iz srca, je ono čega se trebaš plašiti. Spoznaj svoje strahove. Hrabar čovjek je pribran i u najtežim trenucima. I tada pokaži svoj nepokolebljivi karakter. Vatra oblikuje zlato, a nevolja hrabra čovjeka.”
Osjećam se zbunjeno. U stvari ne znam ni kako uopšte razgovaramo, a još više šta želiš da mi saopštiš. “Pročitaću kraj pisma koje sam pripremao dugo, ali nikad nisam imao smjelosti da ti ga predam.
Ovako završava: “Mnogo sam više želio da dam onima koji me vole. Drago mi je da sam uspio ostati dosledan uzor. Ponestalo je žara, previše je rana u meni. Samo vrijeme će pokazati. Potreban sam drugdje, da nas podsjetim na kratkoću našeg vremena. Ipak, živim i dalje u tebi, sagledavam tvoje poteze kao da su moji. Moj san se ispunjava. Ne dugujete nam ništa, bezuslovna ljubav je to. Zakopaj moje snove i otkopaj mi dušu. Ne zaboravi, budi kao ja, neustrašiv, nezavisan, odvažan, hrabar, Elefterios…””
